уторак, 08. март 2011.

Obavestenje

Dragi blogeri,
Zelim da vam kazem da krecem na dalek put poslom, u juzne krajeve. Nece me biti dugo i bicu prilicno zauzet pa sigurno necu objavljivati postove neko duze vreme. Kad god nadjem vremena objavicu nesto od opisa vina koje imam zapisano na papiru. Dugujem jedan post o zupskim vinima koja sam probao, ali to cu objaviti posto stignem i malo se priviknem na vremensku zonu. Zelim da vam dam samo jedan savet. A to je da ne verujete nikome, ni mojim culima ni bilo cijim. Ne dajte da vas bilo ko prevari  i verujte samo svojim culima. To sto se vama dopada to je za vas i najbolje sta god ja ili neko drugi rekao na to. Probajte sto vise vina, pokusajte da nadjete ono koje vam najvise `lezi`, ponekad istrazujte i s vremena na vreme probajte nesto novo. Zelim vam svima sve najbolje.
Pozdrav

Robert

понедељак, 28. фебруар 2011.

Movia Veliko Belo



Movia Veliko Belo 2005
Goriska brda, Slovenija

70% Rebula, 20% Sauvignon Blanc, 10% Pinot Grigio
Alk 13.4 %vol
Globalno, ovo je sigurno najpoznatija i najprepoznatljivija vinarija sa prostora bivse Jugoslavije. A vino koje je vec dugi niz godina dobijalo najvise nagrada jeste upravo Veliko Belo. Takodje, ono je pokupilo najvise simpatija i u najsiroj publici, a ne samo od renomiranih eksperata. Vino je svetlo zute boje sa zelenkastom nijansom. Na mirisu jako lepo, cisto i sveze. Bio sam prilicno iznenadjen jer mi buke ima sovinjonski karakter i bio sam ubedjen da sovinjona ima najvise, ali ipak ne. Vino je kompleksno, tu su arome grejpfruta, limuna, malo kajsija i vinogradarskih bresaka i malo medno/cvetnih aroma, cveta bagrema. Sjajan pocetak! Zatim na nepcima vise nego dobro, prijatno iznenadjenje! Neverovatno glatko, uljasto, polirano, puno i zivahno u isto vreme. Nisam siguran da li mogu na najbolji nacin da opisem ovaj osecaj, svarno iznenadjujuce dobro i veoma prijatno. U ustima su prisutne arome jabuka i floralne arome. Takodje, sjajno je to da je ovo vino sad vec dosta odlezalo, a jos uvek je prilicno sveze. Ovako nesto nisam probao cak ni u tradicionalno mnogo ozbiljnijim vinskim zemljama i regijama. Cena vina je izmedju 30 i 35 evra i mislim da vredi ako uzmemo u obzir da su ovo vino i vinarija postali prilicno jak brend.

недеља, 27. фебруар 2011.

Radovanovic Cabernet Sauvignon Barrique

Radovanovic Cabernet Sauvignon Barrique 2008
Krnjevo, Srbija

Alk 13,5 %vol.

100% Cabernet Sauvignon


Mija Radovanovic (vlasnik i enolog) je danas vec nadaleko poznat po svom kaberneu. Danas podrum Radovanovic ima sirok spektar uglavnom sortnih vina, ali i dalje su najprodavanije i najpopularnije etikete sa sortom kaberne sovinjon. Ovog puta sam se odlucio da  prokomentarisem barrique kaberne. Vino je sasvim dobro obojeno, rekao bih, umereno dubokom klasicnom bordo bojom. Na mirisu u prvi mah sveze i pomalo vanilinsko, zatim pojavljuje se konkretno voce i to ne mnogo kompleksno, tu su crna ribizla i sljiva i manje vise nista drugo. Intenzitet aroma je srednje jak. Stajanjem u casi nekako se gubi vocnost, svezina i dominira karakter barika, sto mi je bilo malo cudno, ali to je bio moj utisak. Karakter bukea me podseca na sva prosecna srpska vina od srpsko/makedonskog grozdja koja su lezala u drvenim sudovima. Umereno puno vino sa solidnim taninima i kiselinom, vocno je i bez dominantne arome barika u ustima sto je za pohvalu. U ustima je korektno, ali nekako vino brzo pada i na nepcima zaostaju samo tanini. Ovo vino je pristojno, ali nema snagu pravog kabernea, veoma je jednostavno i prosecno, a za 10 evra, koliko mislim da kosta, mogu se naci mnogo bolja vina. Ovo vino je definitivno precenjeno.

недеља, 20. фебруар 2011.

Top 5 film i vino


No.1
A Good Year
Russell Crowe je nemilosrdni igrac na londonskoj berzi koji se posle smrti svoga ujaka vraca na posed na jugu Francuske na kojem je proveo svoje detinjstvo. Iako se snazno opire, ipak magija juga Francuske budi u njemu stare uspomene i on se ponovo zaljubljuje u posed svoga ujaka, u Chateau, u vinograde i u prelepu francuskinju. Ovo je za mene definitivno najbolji i najlepsi film o vinu.

No.2
Bottle Shock

Ovo je film o Stevenu Spurrieru, londonskom trgovcu vinima, koji dolazi na ideju da obidje Kaliforniju kako bi pronasao najbolja vina koja bi po kvalitetu mogla da se nose sa najboljim vinima Francuske. Organizuje takmicenje tj. degustaciju na slepo kalifornijskih i francuskih vina. Amerikanci pobedjuju shokirajuci citav vinski svet, a ova degustacija na slepo danas predstavlja veoma znacajan dogadjaj za americku vinsku industriju i vinsku istoriju.

No.3
Sideways

Za razliku od svih filmova gde se vino samo pominje ili prosto nije u prvom planu, ovaj film je bas o vinu. Glavni junaci, Majls i Dzek, odlaze na put u Kaliforniju, put koji su planirali pre Dzekove zenidbe. Obilazeci vinarije gde uzivaju u degustiranju kalifornijskih vina desava se sve i svasta, razne ludosti i nestasluci. Ovaj film je doprineo sve vecoj populanosti Pinot Noira. Ali, s druge strane film je krivac smanjenja prodaje Merlot-a u SAD, posto ga Miles iz nekog razloga ne simpatise. Verujem da ce se film dopasti svim strastvenim ljubiteljima vina.

No.4
French Kiss

Obicno ne gledam mnogo romanticne komedije, ali ovaj film mi se dopao. A razlog je lik koga glumi Kelvin Klajn cija je zelja da poseduje svoj vinograd fascinantna. Film je uzbudljiv i interesantan, a tu je i Meg Rajan. Vredi pogledati.

No.5
A Walk in The Clouds

Ne toliko kvalitetan film koliko simpatican i romantican, ali mora se priznati scene prelepih vinograda oduzimaju dah. Keanu Reeves glumi vojnika koji se vraca iz rata i srece mladu devojku na njenom povratku kuci za berbu grozdja na porodicnom imanju zvanom `Las Nubes` tj. `Oblaci`. Devojka je u veoma nezgodnoj situaciji i prilicno je ocajna i Keanu nudi svoju pomoc i odlazi s njom na imanje. Tu pocinje interesantna prica, tu su cari berbe, prica o tradiciji i porodici, a na kraju se javlja velika ljubav.

петак, 11. фебруар 2011.

Tarpos vinarija Vrbica


Tarpos vinarija Vrbica
Arandjelovac, Srbija

Alk. 14,3% vol
Merlot 100%

U restoranu Madera sam jednom narucio ovo vino iz ciste radoznalosti i nisam imao pojma sta bih trebalo da ocekujem, a posle na internetu nisam uspeo da pronadjem mnogo podataka o vinu i vinariji, osim na zvanicnom sajtu vinarije. Iskreno, etiketa mi se uopste nije svidela, ali bitnije je ono sto je u casi. Vino je bilo dobro obojeno i prilicno viskozno i slabo pokretljivo u casi. Miris je svez, cist i veoma vocan prozet tonovima vanile, ali diskretnim. Najvise mi nekako vuce na visnju, tresnju, malinu i na ukuvano voce, na dzemasto. Interesantno, nema sta, nista spektakularno, ali veoma lepo na nosu. Na nepcima je veoma prijatno. Ono sto me je odusevilo je bilo to da ovo vino ima zavidnu punocu, a to je nesto sto generalno manjka u srpskim crnim vinima. Dakle, vino je puno, sa lepim, somotastim taninima koji daju dobru strukturu vinu. Sve komponente su sasvim lepo izbalansirane. Vino je u ustima vocno, dzemasto sa opet blagim tonom vanile koja, naravno, potice od hrasta. Prilicno sam bio zadovoljan kvalitetom ovog vina, odise ozbiljnoscu i snagom, definitivno mu fali vise kompleksnosti, ali i bez toga ovo je i dalje jako lepo vino. Mislim da je ovoj vinariji i njenim vinogradima sada potrebno vreme, pod uslovom da se nastavi sa ovakvom filozofijom u proizvodnji, bice ovo u buducnosti sigurno veoma respektabilno vino. Cena je u restoranu bila oko 2000 din. Sto je sasvim ok za restoransku cenu.

Rodoslov podrum Aleksandrovic


Rodoslov podrum Aleksandrovic 2006
Oplenac, Srbija

Alk. 13,5% vol
Cabernet sauvignon 60%, merlot 30%, prokupac 10%.

Vino Rodoslov sam sa nestrpljenjem ocekivao da probam i konacno mi se ukazala prilika na malom vinskom druzenju u jednom beogradskom restoranu. Hteo sam da ga probam iz dva razloga. Prvo, jer su mi rekli da je skupo, ne znam tacan podatak, ali mislim da je oko 35 evra. Drugo, zato sto na zadnjoj etiketi pise da je to zapravo autorsko vino enologa Vladana Nikolica, ciji mi se Trijumf svideo. Etiketa (prednja) mi se jako dopala, deluje jako mocno i stvarno sam ocekivao ozbiljno vino. Bilo je dekantirano oko pola sata( jer vise nismo mogli da izdrzimo). Vino je kristalno bistro, zagasite rubin boje, boje jednog ozbiljnog bordoa. Na mirisu u pocetku zatvoreno i malo cudno, mozda zbog Prokupca kojeg ne poznajem. Polako se otvara i deluje ozbiljno. Miris je kompleksan i sadrzi kupine, sljive i malo borovnica, ima tu i zemljanih tonova, ali iskreno ne tako cistih i razvijenih, ima suvog cveca i mirisa sume. Ovo kao da jos uvek nije evoluiralo dovoljno, deluje kompleksno, ozbiljno, ali mladalacko. U ustima je snazno, mocno, dzemasto, ali ostro. Vino ima jako suve i neprijatne tanine. Kiselina, alkohol i punoca su na mestu, ali ovi tanini su jako nekvalitetni i mislim da nece evoluirati vremenom i zbog njih je vino u nekoj vrsti disbalansa. Ne znam sta je tu bio problem, da li je grozdje brano prekasno ili je ekstrakcija trajala predugo. Mislim da sa baricima nije bilo problema jer je ovo vino dovoljno koncentrisano da podnese barik. `This wine is overdone` rekli bi Amerikanci. Stvarno mislim da se ovde preteralo, vino je taninsko, i nece vremenom dobiti na kvalitetu jer ovakvi tanini ne mogu dati nista dobro i vremenom mogu postati samo losiji. Nije sustina dobiti sto ekstraktivnije vec vino koje je u balansu. Izbalansirano, socno, meko, a mocno i snazno vino. Rodoslov nije takvo vino, presuvo je, ostro i deluje izuzetno mlado. Ovo vino sigurno ima svoju cenu, ali ona, realno, ne moze biti veca od 10 evra i ovo nije vino koje treba da bude broj 1 neke vinarije. Verujem da je to moglo bolje.

четвртак, 03. фебруар 2011.

Zlatan Plenkovic "Zlatan Plavac Grand Cru"

Zlatan Plenkovic "Zlatan Plavac Grand Cru "Plavac Mali,  2004
Hvar


alk. 14,5% vol
100% Plavac mali

Probao sam nekoliko vina iz vinarije Plenkovic, ali nikad Grand Cru, i uvek bio razocaran prosecnoscu vina. Na nagovor prijatelja i poznanika probao sam ovaj Grand Cru Plavac, koga mi je jedan od njih poklonio, i poucen iskustvom nisam ocekivao mnogo. Generalno, nisam nikada ni bio fasciniran kvalitetom plavaca. Svi su uvek pricali o njihovoj superiornosti u odnosu na druga crvena vina sa ovih prostora, ali ja to prosto nisam video. Medju tim vinima je bilo dosta dobrih vina, ali nista toliko dobro da bi me oborilo s nogu. Ali onda sam probao ovo vino! Boja vina strasno duboka i tamna, prava juznjacka. Na mirisu mu je malo trebalo vremena da se otvori, ali kad se otvorilo usledilo je moje odusevljenje. Vino je neverovatno kompleksno, na nosu je dovoljno zrelo, ali ne sumnjam da ce dobiti na kvalitetu odlezavanjem. Na nosu su tu kupine, sljive, suve sljive, dosta zemljanih aroma, koze, kedrovine i lista duvana, crna cokolada, miris pecenja i mozda blagi herbalni karakter. Neverovatno kompleksno i slojevito. Bio sam zaprepascen kvalitetom i ocekivao mnogo od ukusa vina. A u ustima.....bomba, vocna bomba, aroma duvana, snazno, puno, dosta socnih i slatkastih tanina, prosto dzemasto. Alkohol je malo visok i to se oseti, ali nista strasno. Ovo vino me asocira na sjajan bordo sa diskretnim dodatkom vina novog sveta. Ovo je stvarno Grand Cru! Priznajem, odusevljen sam! Izgleda da je plavac sjajna sorta samo bi vinari trebalo mnogo bolje da je upoznaju u enoloskom smislu i bice jos mnogo ovakvih vina, uveren sam.

Portugizer svatovac Mackov podrum

Portugizer svatovac Mackov podrum 2010
Irig

100% Portugizer
alk. 12% vol

Srpski `beaujolais nouveau`, kako sam cuo da ga zovu, je vino nastalo specificnim nacinom proizvodnje u kojem se koristi karbonska ili karbonicna maceracija. Malo sam se raspitivao u Hyattu na salonu i saznao ko je vlasnik vinarije, a ko enolog. Vlasnik je gospodin Sava Jojic, kazu covek pun ideja, koji voli da experimentise, ali nije on kreator vina vec je to mladi enolog Srdjan Lukajic. Vino je otvorene, svetle rubin boje sa purpurnim nijansama. Iskreno, moglo bi biti malo intenzivnije obojeno, ali i ovako izgleda pristojno. Miris je klasican `nouveau style` koji potseca na vasarske, svilene bombone, na bombone s ukusom visanja. Taj miris dominira, ali ima tu i nesto svezeg crvenog voca kao sto su visnja ili crvena ribizla. Intenzitet mirisa je blag i umeren. Na ukusu je lagane strukture i punoce, ali nikako prazno. Kiselina, slast i lagana taninska struktura su dobro ukomponovane. U ustima je vocno, ali nesto krace zavrsnice. Simpaticno vino, nema sta, nije nista veliko, ali dobro napravljeno.

Kraljevska vinarija Oplenac Sauvignon blanc

Kraljevska vinarija Oplenac Sauvignon blanc 2009


100% Sauvignon blanc

Odlicna prica, odlicna etiketa, sopstveni vinogradi na provereno dobrim lokalitetima i mezoklimatima bas za ovu sortu, a za kvalitet je zaduzen profesor doktor enologije, svako bi od ovog vina ocekivao puno, tako i ja. Vino je svetle zuckaste boje, prilicno pokretljivo u casi sto je potpuno normalno za sortu. A na mirisu....hmm.... oksidativan karakter. Vino je krenulo u oksidaciju i izgubilo je sve sortne karakteristike. Mirise na prezrelu ili kuvanu jabuku. Kada god osetite tako nesto u belom vinu znajte da je vino, sto bi rekli amerikanci `over the hill` tj. oksidiralo. Vino nije ni prepoznatljivog tiolnog ni pirazinskog karaktera, vec jednostavno oksidativnog. Dakle, vino ima manu na nosu. U ustima je korektno, ali bez naglasene vocnosti i kiseline sto je posledica oksidacije. Probao sam nekoliko flasa na jednom festivalu pa i pre tog festivala i svaka je imala isti problem. Vino je, tada kad sam ga prvi put probao, bilo staro tek nepunih godinu dana, dakle, veoma mlado. I ovo apsolutno nisam ocekivao od profesora doktora enologije Slobodana Jovica. Posle sovinjona sam probao i druge etikete ove vinarije, a te su bile jos gore, ali o tome neki drugi put. Ova vinarija ima sve preduslove za uspeh, osim ocigledno kvalitetnog i savesnog enologa. Ovo je za mene bilo vrlo neprijatno iznenadjenje, jer sam zaista mislio da vino koje kreira doktor enologije mora da bude nesto velicanstveno, a ne nesto toliko lose. Prosto nemam reci, bolje da ne komentarisem dalje...profesore, profesore......

Chardonnay Kovacevic

Chardonnay Kovacevic 2010
Irig

100% Chardonnay

Ovo je ubedljivo najprodavanije vino privatnih porodicnih vinarija u Srbiji. Vino svake godine jako rano izlazi na trziste i do kraja godine se rasproda gotovo sva kolicina vina. Probao sam ovogodisnju berbu pa da prokomentarisem ukratko. Vino je zdrave, zute boje. Na mirisu ocekivani aromatski kompleks, ako se to uopste moze nazvati kompleks. Naime, vino je veoma jednostavno i jednolicno, kao uostalom i prethodnih godina. Dominiraju iskljucivo fermentativne arome i koliko god sam se trudio da nadjem jos nesto osim toga, nikako nije islo. Fermentativne arome nastaju metabolizmom kvasca u toku alkoholne fermentacije. Ove arome potsecaju pre svega na miris banane, dinje i ponekad ananasa. To su sekundarne arome i mogu da doprinesu kompleksnosti mirisa vina i nemaju veze sa sortnom tj. primarnom aromom koja potice iz voca(grozdja). Dakle, mozemo ih naci u apsolutno svim mladim vinima. U ovom vinu one ne uticu na kompleksnost vina jer osim ovih aroma nema niceg drugog. Dakle, nista od sortnosti na mirisu, pa samim tim ni od kvaliteta sto je posledica losijeg grozdja ili lose tehnologije( konkretno vino je mozda bilo prebistreno bentonitom pa je zbog toga izgubilo dosta od svog karaktera). Mozda bi se nekome ovo vino dopalo, ovakav stil postoji u svetu, ali meni je prilicno dosadno, ja prosto zelim da prepoznam sortu u vinu, a ovde toga nema. U ustima umereno puno, blago kremasto sa ne toliko izrazenom kiselinom i blagom gorcinom u zavrsnici ukusa. Nijedna gorcina u vinu nije prijatna i u svakom vinu je nepozeljna. Tako je i ovde, a ona moze da potice od loseg, suncem `spaljenog` grozdja ili lose primarne prerade. Ovo vino je bez mana, ali nedovoljno kvalitetno i uzbudljivo i ja bih ga po kvalitetu svrstao u kategoriju masivnih vina novog sveta u cenovnoj kategoriji 2 do 4 evra. Cena ovog vina je oko 850 din, sto je mnogo u odnosu na kvalitet i sa enoloske strane, ali iz ekonomske perspektive cena je sasvim korektna jer trziste diktira cenu, vino je trazeno i ljudi ga kupuju po ovoj ceni.

понедељак, 31. јануар 2011.

Robert Parker's 100 point Wines

Nesto interesantno:

I find the 100 point rating system fascinating on a number of levels. Most fascinating of all is the degree to which it effects those wines that receive very high scores. Even more fascinating is the degree to which a wine that receives the elusive 100 point rating is helped. Much more fascinating is the degree to which a 100 point Robert Parker rating helps a wine. Quite simply, a 100 point rating from Robert Parker(R.P.) guarantees a wine not only sells out, but sells out at an extraordinarily rapid pace.With this in mind, I thought I`d take a look at this breed of wine. It appears that Mr. Parker has bestowed 100 points on a total of 224 wines.

Origin of 100 point Parker wines

The region which has produced the most 100 point R.P. wines is the Rhone Valley in France with 69 such wines. Bordeaux is second with 53 wines, followed closely by California. Interestingly Champagne has produced a total of zero 100 point wines. Champagne is accompanied in that distinction by Oregon, New York, Chile, New Zealand, Argentina and Austria.




Current maturity level of 100 point Parker wines

R.P. gives a range of years during which a wine will be drinking at its best. Depending on how deep a wine is into his range or how far outside the range it currently falls based on its age, Mr. Parker will describe that condition with a simple word.
Of the 224 wines that have received 100 point scores, currently they are at this level of maturity:

Young.....31 wines
Early........89 wines
Mature.....28 wines
Late........12 wines
No maturity given...48 wines

Colour of wines

white/dessert: 28 wines
red: 196 wines

Vocabulary associated with 100 point Parker wines




Of course no 100 point rating is complete without a description of the wine. Parker`s descriptions of 100 point wines tends to be elaborate and complete in every way. What was interesting, however was to look at the frequency with which particular descriptive words were used in reviews of 100 point wines. `Rich` is the descriptive word that appears to show up most often in a wine that receives 100 points form R.P. 101 f these wines have this word in the review.







Other interesting tidbits

Oldest wine: 1811 (d`Yquem)
Least expensive wine(listed price): $59.00-1995 Chateau la Graviere Tirecul Vendange Tardive cuvee Madame
Most expencive wine(listed price): $57,666-1811 Chateau d`Yquem
Winery with most wines rated 100: Chapoutier (13)
Wine rated 100 points most often: Guigal Cote Rotie la Mouline (9 different vintages)
Vintage with most 100 point wines: 2007 (27 wines)

by Tom Wark

недеља, 30. јануар 2011.

Cilic Fume blanc

Cilic Fume blanc 2009
Jagodina, Srbija

100% Sauvignon blanc
alk. 13.5%vol.

Cilici su porodicno vec dugo u vinarstvu i kako sam cuo mladji Cilic bi trebalo da zna dosta o vinu. U pocetku sam slusao samo hvalospeve o njemu, a posle i sve vise kritika pa se odlucih da probam njegov sovinjon blan jer sam procitao na nekom forumu kako je to njegova omiljena sorta. Cilici su konacno dobili priliku da naprave u svom podrumu svoje vino i svetu pokazu koliko znaju i vrede. Elem, boja vina je bledo srebrno-zuta, sortna....E tu se desilo iznenadjenje. Veoma neprijatno. Ljudi, ovo vino mirise na lepak i aceton. Potpuno neverovatno, apsolutno ovo nisam ocekivao od nekoga ko vazi za strucnjaka i jednog od najboljih srpskih enologa. Ovo vino mirise na hemijsko jedinjenje etil-acetat koji generalno nastaje nebrigom i najcesce u barikiranim vinima, a ovo jeste barikirano. On nastaje mikrobioloskom aktivnoscu bakterija sircetne kiseline i potom enzimskim reakcijama esterifikacije etanola i sircetne kiseline. Da bi se izbegao ovakav kvar enolog bi trebalo da se pridrzava samo osnovnih pravila, i uobicajene prakse. Zanima me samo da li je kvar bilo moguce primetiti pre flasiranja ili se tek u boci razvilo to sto je zaceto u sudu (bariku) u kom je odlezavalo. Bilo kako bilo, enolog je kriv za to. Dakle, ovo vino je kvarno i ne moze da se pije! U ustima je, takodje, lose, dominira aroma barika, sorta je potpuno ubijena, a vino potpuno mrtvo. Na zalost moracu da konstatujem da Cilic nije polozio ispit, u svojoj vinariji i sa svojom omiljenom sortom napravio je uzasno vino, nesto sto ne moze da se pije. Opravdanja za ovako nesto nema jer na etiketi je ipak porodicno ime. Ne preporucujem ovo vino nikome.

Erzetic Pinot Gris Amphora

Erzetic Pinot Gris amphora 2006
Goriska Brda, Slovenija


100% Pinot Gris

Ovo vino sam izdvojio zbog specificnog nacina proizvodnje. Naime, Erzetic se vec neko vreme bavi proizvodnjom u kojoj koristi stare ili alternativne metode. Najpoznatiji proizvodjac iz ovog dela sveta jeste Josko Gravner, Slovenac iz Italije, nakon gospodina Gravnera pojavilo se jos nekoliko znacajnih proizvodjaca od kojih je meni najinteresantniji Erzetic. Konkretno Erzetic koristi Gruzijske amfore zapremine od nekoliko stotina do 2500 lit. za odlezavanje vina ili fermentaciju tj. maceraciju sire/kljuka. Na ovaj nacin vina dobijaju mineralnost, kompleksnost, rusticnost. Vino je odlezalo u baricima 18 meseci i jos 8 meseci u amforama. Pino gri amfora poseduje interesantnu boju bakra sa tonom lukovine sto je posledica specificnog nacina proizvodnje(a ne mana) tj. duze predfermentativne maceracije gde je sira primila boju iz pokozice. Pokozica je plavicasto obojena(grozdje, inace, spada u bele sorte). Na mirisu vrlo interesantno. Kombinacija suvog voca, suvog cveca, zrelih jabuka, vanile, meda i mineralnosti koja nekako povezuje sve ove komponente u celinu. U ustima je veoma skladno, meko i kremasto sa kombinacijom vocno-skoro citrusno, mednim i vanilinskim karakterom. Generalni zakljucak je da je ovo rusticno vino ipak prilagodjeno trzistu, veoma vesto napravljeno. Cena je u Sloveniji oko 25evra, sto je ok zbog specificnog nacina proizvodnje.

Clai Ottocento crni

Clai Ottocento crni 2008
Istra, Hrvatska

kupaza: Cabernet sauvignon, Merlot, Refosk i Teran
alk. 14,3% vol.

Ovaj proizvodjac koristi iskljucivo `prirodni nacin` proizvodnje tj. u vino ne dodaje komercijalne, selekcionisane kvasce niti bakterije i jedva da uopste koristi enoloska sredstva. Ideja je, kako on kaze, da dozvolimo vinu da ispolji svoj pravi terroir. Ta prica pije vodu, ali ne uvek a zasto, cucete uskoro. Ovo vino je kupaza kabernea, merloa, refoska i terana, dakle, radjeno je `potpuno prirodno` i odlezavalo je u velikim hrastovim bacvama. Dobro je obojeno, zagasito, kao i sva juznjacka vina. Na prvi nos, kako se to degustatorskim zargonom kaze, veoma zatvoreno bez ikakvog karaktera. Nakon odredjenog perioda vino se otvara, ali opet cudnog je karaktera, nedovoljno razvijeno, jos uvek mlado sa malo reduktivno/sumpornim mirisima koji nisu prijatni i potsecaju na ren ili vegetu, a nastaju tokom loseg vodjenja fermentacije ili tokom neadekvatnog odlezavanja. Ima tu i voca, crvenog bobicavog, visanja ili crnih tresanja. U ustima sasvim korektno, vocno, ali sa nedostatkom tela, prosto mu fali malo `masnoce`. Kako na mirisu tako i u ustima u naknadnom ukusu se osecaju neke neciste arome koje je tesko definisati. One mogu da poticu od vise puta koristenih hrastovih bacvi ili su nastali tokom fermentacije ciji su nosioci bili divlji kvasci ili bakterije koji cesto proizvode puno nus proizdova tokom vrenja(alkoholnog ili jabucno-mlecnog). Ti nus proizvodi umeju da budu nosioci necistih i netipicnih aroma, mogu da izazovu probleme sa stomakom i glavobolje ili redje da izazovu alergijske smetnje. Upravo se to desilo i meni. Jedne noci sam bio na degustaciji ovog vina i niko od prisutnih nije preterao sa picem, a sve nas je glava sledeceg jutra jako bolela. Ovo vino Vam ne preporucujem sto zbog nekvalitetnog senzornog dozivljaja sto zbog vaseg zdravlja. Ali definitivno bih Vam preporucio neku drugu berbu npr. 2007.

субота, 29. јануар 2011.

Jelic Mammoth Pinot Noir

Jelic Mammoth Pinot Noir 2007
Valjevo, Srbija

100% Pinot Noir


Iz podruma Jelic izlazi mnogo etiketa godisnje, ali evo jedne za koju smatram da je ubedljivo najbolja. Ovaj pino je odlezavao dvanaestak meseci u baricima od verovatno srpskog hrasta. Karakterise ga prava pino boja, rekao bih joste mlada, za sada veoma simpaticno. Na nosu vocno, visnjice, tresnje i jagode, ali tu je i hrast,.. pa da,.. srpski. A zasto srpski? Zato sto nasi pinteri nisu dovoljno savesni ili strucni i uvek je lako prepoznati njihovih ruku delo. Na nosu se kod ovog vina diskretno oseti nedovoljno zrela i nedovoljno plemenita aroma hrasta. A to se u vinu desi kada hrastove duge nisu dovoljno dugo `sazrevale` i bile pod uticajem spoljasnjih vremenskih uslova ili kada se proces tostiranja uradi kako ne treba. U ovom vinu to ne dominira, ali je prisutno i treba cestitati vinaru sto je barem los uticaj drveta uspeo da svede na minimum. Takodje, treba reci da se samo na osnovu mirisa vina moze reci da je veoma mlado i da mu tek predstoji sazrevanje u boci da bi pokazalo svoj pravi potencijal. Na ukusu je fino izbalansirano, tanini su somotasti, vino je socno, a kiselina daje zivahnost i svezinu. Solidna zavrsnica. Mislim da ce ovo vino za godinu dana u boci biti fantasticno.Cena je cini mi se oko 1500 do 1700din, sto je ipak malo jaca cena  za ovaj kvalitet vina.

Chateau Kamnik

Chateau Kamnik 2005
Makedonija

100% Merlot


Chateau Kamnik je veoma brzo postao lider Makedonije u proizvodnji premijum vina. Ovo je definitivno jedno od najboljih juznjackih vina sa prostora stare Jugoslavije. Merlo je negovan najmanje 18 meseci u novim hrastovim bacvama. I kao sto sama etiketa kaze proizveden je od grozdja iz jednog jedinog vinograda-single vineyard. Vino je zagasite, duboke rubin boje i vec na oko izgleda puno i snazno. Preporucujem dekantiranje nekih najmanje pola sata. Na mirisu vino je veoma zrelo, kompleksno, sveze i ozbiljno, kao miris pravog Bordoa. Arome sume posle kise, gljiva, mesavine sumskog voca, zatim oseca se zacinski karakter karanfilica i vanile, malo cokolade i lista duvana, veoma dobro izbalansiran `nos`. U ustima puno, bogato i koncentrisano, sa zrelim somotastim taninima i postojanom kiselinom. Na prednjem i srednjem palatu intenzivno, postojano i dugotrajno, ali vec na zadnjem za nijansu krace. Arome u ustima prate one na nosu, ali nisu jednako kompleksne i to je ono sto fali ovom vinu da bi se svrstalo u sam vinski krem. Jako dobro vino, bez obzira na sve. Da se lako primetiti da se ulozio veliki napor da bi ovaj merlo izgledao ovako impresivno. Sjajno vino, nema sta! Cena od 50 evra je skoro prihvatljiva.(35-40 evra bi bilo idealno)

Zilavka Vukoje

Zilavka Vukoje 2009
Trebinje, Republika Srpska, BIH

95%Zilavka, 5%Bena
13% vol.

Ovo vino je za mene najinteresantnije vino sa prostora bivse Jugoslavije spravljeno od autohtone sorte grozdja. Ono sto je interesantno za ovo vino je da je prilikom proizvodnje koriscena duga predfermentativna maceracija kako bi se dobilo na ekstraktivnosti i intenzivnijim aromama, a vino je pravljeno iskljucivo od samotoka. Vino je dobro obojeno zuto-zelenkastom bojom. Vec se na mirisu oseca snaga i ozbiljnost ovog vina, takodje, i originalnost. Na nosu dominira herbalno-mineralni karakter. Napad tj. intenzitet aroma je srednji do jak. Lako cete prepoznati miris zalfije, bosiljka, cveca i bresaka i neverovatnu mineralnost, skoro celicna mineralnost (u najpozitivnijem mogucem smislu). U ustima zilavka ostavlja utisak snaznog, muskog vina sa neverovatno postojanom strukturom i umereno punim telom sa aromama jabuka, zalfije i opet naglasenom mineralnoscu. Na ukusu bi kiseline mogle biti samo za nijansu vislje tj. naglasenije, ali i bez toga vino ostavlja impresivan utisak. Sigurno bi bio dobar pratilac raznoraznih jela, a ja ga preporucujem samo na svecanijim trpezama. Cena vina je 12,2 evra sto je korektno.

Trijumf podrum Aleksandrovic

Trijumf 2009
Oplenac, Srbija

sovinjon blan 85%
pino blan i rizling 15%

Ovo je vino dokaz da u Srbiji moze da se proizvede moderno vino kojeg se, siguran sam, ne bi niko na svetskom trzistu postideo. Enolog Vladan Nikolic je kreator ovog sjajnog vina i za kvalitet i stil vina skidam kapu. Vino je kristalno bistro, obojeno karakteristicnom, sortnom zuckasto-zelenom bojom. Nije intenzivno obojeno, ali slabija pigmentacija je na kraju krajeva karakteristika sorte Sauvignon Blanc tako da tu zamerki nema. Na nosu u prvi mah prilicno zatvoreno, ali posle nekoliko laganih kruznih pokreta case, vino se polako otvara. Miris poseduje sve karakteristike jednog ozbiljnog sovinjona. Prisutne su arome vreze paradajza, zelene paprike, ogrozda, tropskog voca i grejpfruta. Sve ove arome su na nosu jako lepo izbalansirane i bez agresivnih tonova karakteristicnih za veliki broj sovinjona (npr. aroma macjeg lezista). U ustima je socno, umereno puno, sa lepo izbalansiranim kiselinama sto je direktno rezultat znanja i umeca enologa. Zavrsnica je srednje duga sa blagim tonom smokava u naknadnom ukusu. Mene ovo vino potseca na mnoge chileanske sovinjone grand reserve koje sam na sajmovima probao. Cena ovog vina je oko 1400din sto je, ipak, za nijansu jaca cena spram kvaliteta.

Post no1

Dragi moji,
Nakon dosta razmisljanja konacno se odlucih da pokrenem ovaj blog kako bih rekao sta imam o vinima sa prostora Srbije i bivse Jugoslavije. Bez ikakvih predrasuda ocenjivacu vina koja budem degustirao, pokrenucu teme o kojima niko ne razgovara javno, razbijacu tabue i demistifikovati odredjene pojave u vinu sve u cilju poboljsanja polozaja vinarstva i vinogradarstva gore navedenih krajeva. Nadam se da ce biti zainteresovanih za svo iskustvo i znanje koje zelim da prenesem.
Pa da krenemo....uskoro stize prvi ozbiljan post...